Коллектив авторов - Югославия в XX веке. Очерки политической истории
79 См.: Поповић-Обрадовић О. Идеја и пракса уставности у Србији 1869–1914: између либералне и народне државе // Русија, Србија, Црна Гора. Хелсиншке свеске. Београд, 2000. С. 43; Шемякин А.Л. Традиционное общество и вызовы модернизации. Сербия последней трети XIX – начала XX в. глазами русских // Человек на Балканах и процессы модернизации. Синдром отягощенной наследственности (последняя треть XIX – первая половина XX в.) СПб., 2004. С. 33–35; Стојановић Д. Србија и демократија… С. 322–347; Иста. Уље на води: политика и друштво у модерној историји Србије // Димић Љ., Стојановић Д., Јовановић М. Србија 1804–2004. Три виђења или позив на диалог. Београд, 2005. С. 133.
80 Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији… С. 48.
81 Стојановић Д. Уље на води: политика и друштво у модерној историји Србије… С. 130–132.
82 Отдел рукописей Института русской литературы РАН (Пушкинского Дома). Ф. 572. Д. 44. Л. 27 об. (Белград, 3 марта 1882 г.).
83 Крстић Н. Дневник. Јавни живот. IV / приред. М. Јагодић. Београд, 2007. С. 267 (запись от 12 ноября 1895 г.).
84 РОМС. Бр. М.14.045. Ђорђевић В. Успомене: културне скице из XIX века. Књ.3. «У војсци». XI.
85 См.: Маријан В. Влада Јована Авакумовића. Покушај сузбијања радикализма у Србији. Београд, 1996.
86 Антић Ч. Кратка историја Србије. Београд, 2004. С. 83.
87 Подробнее об этом см.: Трифуновић М. Историjа Радикалне странке (Од постанка до 1903.). С. 198–200.
88 См.: Марковић С. Гроф Чедомиљ Мијатовић. Викторијанац међу Србима. Београд, 2006. С. 172.
89 Николајевић Д. Краљ Милан и Тимочка буна. Београд, 1927. С. 70.
90 Новаковић С. Бугарско-српски рат и оновремене кризе. 1885–1886. Мемоарски листићи. Београд, 1907. С. 2.
91 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война… С. 510.
92 См.: Вуксановић-Анић Д. Са капетаном д’Ормесоном 1877. 22 дана у двоколицама кроз Србију. Београд, 1980. С. 34.
93 Вейнберг Е. Сербия и сербы. Этнографический очерк // Русские о Сербии и сербах. С. 473.
94 АСАНУ. Бр. 12877. См. также: Жујовић Ј. Дневник / приред. Д. Тодоровић. Београд, 1986. Т. 1. С. 246.
95 Политички елементи у Србији пре 60. година // Самоуправа. 1941. 20. јануар. Бр. 1144.
96 Тимочка буна 1883. Грађа / приред. Д. Тодоровић и Љ. Поповић. Београд, 1986. Т. VI. С. 154 (документ 899).
97 Приватни живот код Срба у деветнаестом веку / приред. А. Столић и Н. Макуљевић. Београд, 2006. С. 74.
98 Perović L. Između anarhije i autokratije. Srpsko društvo na prelomu vekova (XIX–XXI). Beograd, 2006. S. 393.
99 Лафан Р. Срби – чувари капије. Предавања о историји Срба. Београд, 1994. С. 271.
10 °Cтојановић Д. Уље на води: политика и друштво у модерној историји Србије… С. 130.
101 Жујовић Ј. Дневник. Т. 1. С. 226.
102 Јовановић С. Осећање правде у динараца // Јовановић С. Један прилог за проучавање српског националног карактера. Виндзор, 1964. С. 43.
103 Пашић Н. Писма, чланци и говори (1872–1891) / приред. Л. Перовић и А. Шемjакин. Београд, 1995. С. 333.
104 См.: Поповић-Обрадовић О. Политичке странке и избори у Краљевини Србији 1903–1914. Прилог историји страначког плурализма // Србија у модернизацијским процесима XIX–XX вв. Београд, 1994. С. 333–348.
105 Там же. С. 344; Стојановић Д. Србија и демократија… С. 300.
106 Нова историја Српског народа. С. 189.
107 АСАНУ. «Pasic collection». Бр. 14924/22.
108 Стојановић Д. Србија и демократија… С. 259–267.
109 Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији… С. 425.
110 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война… С. 517.
111 См.: Шемякин А.Л. Народ и власть в независимой Сербии // Двести лет новой сербской государственности. СПб., 2005. С. 191–196.
112 Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији… С. 422.
113 Никифоров К.В. Парламентаризм в Сербии в XX веке // Славяноведение. 2004. № 3. С. 10.
114 Вебер А. Идеи к проблемам социологии государства и культуры… С. 91.
115 Крстић Н. Дневник. Јавни живот. IV. С. 262 (запись от 17 сентября 1895 г.).
116 Велмар-Јанковић В. Поглед са Калемегдана. Оглед о београдском човеку. Београд, 1992. С. 101.
117 АСАНУ. Бр. 10133. Стојановић К. Слом и васкрс Србије. С. 231.
118 Казимировић В. Црна рука. С. 151.
119 Подробнее о кризисе в англо-сербских отношениях см.: Растовић А. Велика Британија и Србија. 1903–1914. Београд, 2005.
12 °Cм.: Владе Србије (1805–2005). Београд, 2005. С. 201–214.
121 Ђорђевић Д. Парламентарна криза у Србији 1905. године // Историјски часопис. Београд, 1965. Књ. XIV–XV. С. 158.
122 Подробнее об истории тайной организации «Черная рука» см.: Казимировић В. Црна рука; Вишняков Я.В. Балканы: хватка «Черной руки» // Военно-исторический журнал. 1999. № 5. С. 34–47.
123 Батаковић Д. Изазови парламентарне демократије – Никола Пашић, радикали и «Црна рука» // Никола Пашић. Живот и дело. Београд, 1997. С. 316–317.
124 Љушић Р. Историја српске државности. Нови Сад, 2001. Књ. 2. Србија и Црна Гора – нововековне српске државе. С. 223; Жујовић Ј. Дневник. Т. 1. С. 179–186.
125 Цит. по: Батаковић Д. Изазови парламентарне демократије – Никола Пашић, радикали и «Црна рука»… С. 316–317.
126 Вишняков Я.В. Майский переворот 1903 г. и развитие сербской государственности // Двести лет новой сербской государственности. С. 210.
127 Цит. по: Винокуров В.С. Политическая активность офицерства в Сербии (начало XX века) // Человек на Балканах. Государство и его институты: гримасы политической модернизации (последняя четверть XIX – начало XX вв.). СПб., 2006. С. 251.
128 Батаковић Д. Изазови парламентарне демократије – Никола Пашић, радикали и «Црна рука»… С. 318.
129 Жујовић Ј. Дневник. Београд, 1986. Т. 2. С. 32.
130 Вучковић В. Унутрашње кризеу Србији и Први светски рат // Историјски часопис. Београд, 1965. Књ. XIV–XV. С. 188.
131 Јовановић С. Влада Александра Обреновића. Књ.2. С. 352.
132 Терзић С. Јован Ристић и «заветна мисао српска» (1868–1876) // Историјски часопис. Београд, 1987. Књ. XXXIV. С. 281.
133 Цит. по: Игњић С. Народни трибун прота Милан Ђурић. Ужице, 1992. С. 156.
134 Цит. по: Митровић Ј. Никола Пашић о основним питањима унутрашње и спољне политике Србије после Сливнице // Историјски гласник. Београд, 1971. Бр. 1. С. 128.
135 В «пороховом погребе Европы». 1878–1914. М., 2003. С. 375.
136 Там же. С. 379.
137 Ђорђевић Д. Царински рат Аустро-Угарске и Србије. 1906–1911. Београд, 1962. С. 270; Казимировић В. Никола Пашић и његово доба. 1845–1926. Београд, 1990. Књ. 2. С. 70.
138 В «пороховом погребе Европы»… С. 381–382.
139 Казимировић В. Никола Пашић и његово доба… Књ. 2. С. 105.
14 °Cм. Епанчин Н.А. На службе трех императоров. М., 1996. С. 345; Джунковский В.Ф. Воспоминания. М., 1997. Кн. 1. С. 477–479; Поповић Д. Пашић и Русија (Из мојих личних сећања) // Годишњица Николе Чупића. Београд, 1937. Књ. XLVI. С. 144; Раденковић Ђ. Пашић и Србија. Београд, 1997. С. 445.
141 Кузьмичева Л.В. Балканские принцессы в семье европейских монархов (К вопросу о признании равнородности черногорской и сербской династий) // Человек на Балканах. Социокультурные измерения модернизации на Балканах. СПб., 2007. С. 361.
142 В «пороховом погребе Европы»… С. 382.
143 Подробнее о заключении сербо-болгарского союзного договора от 13 марта 1912 г. см.: Ђорђевић Д. Милован Миловановић. Београд, 1962.
144 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война… С. 508.
145 Подробнее о невыполнении болгарами условий договора см.: Степанова Е.А. Ни мира, ни войны: МИД России и сербо-болгарский спор (1913) // Русский сборник. Исследования по истории России. Т. IV. М., 2007. С. 157–169.
146 Штрандман В. Балканске успомене. Београд, 2009. С. 195.
147 Пастухов А. Балканская война 1912–1913 гг. // Малые войны первой половины XX века. Балканы. М.; СПб., 2003. С. 283–284.
148 Барби А. Српске победе. Београд, 1913. С. 11–12; Штрандман В. Балканске успомене. С. 195.
149 Цит. по: Милошевић К. Од савезништва до непријатељства. Србија у Балканским ратовима 1912–1913. Београд, 2007. С. 38.
150 Мартынов Е.И. Сербы в борьбе с царем Фердинандом. Заметки очевидца // Русские о Сербии и сербах. С. 556.
151 Отдел рукописей Российской национальной библиотеки (далее – ОР РНБ). Ф. 1000. Оп. 2. Д. 1348 (Табурно И.П. Доклад о ходе Балканской войны и ее результатах. С. 9–10).
152 Мартынов Е.И. Сербы в борьбе с царем Фердинандом. Заметки очевидца… С. 558.
153 Амфитеатров А.В. Славянское горе // Русские о Сербии и сербах. С. 466.
154 Глигоријевић Б. Краљ Александар Карађорђевић. Београд, 2002. Т. I. У ратовима за национално ослобођење. С. 75.
155 Екмечић М. Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у Новом веку (1492–1992). Београд, 2007. С. 302. См. также: Радојевић М. Научник и политика. Политичка биографија Божидара В. Марковића (1874–1946). Београд, 2007. С. 78.
156 Екмечић М. Дуго кретање између клања и орања… С. 302–303; 306.
157 Водовозова Е.Н. Как люди на белом свете живут. Болгары, сербы, черногорцы // Русские о Сербии и сербах. С. 371.
158 См.: Православная жизнь русских крестьян XIX–XX веков. М., 2001. С. 330–331.
159 Цит. по: Исић М. Писменост у Србији у 19. веку // Образовање код Срба кроз векове. Београд, 2003. С. 78.
160 Ровинский П.А. Сербская Морава. Воспоминания из путешествия по Сербии в 1867 г. // Русские о Сербии и сербах. С. 90.
161 Димитријевић Л. Како наш народ живи. Белешке једнога окружног лекара. Београд, 1893. С. 24–25.
162 Ђорђевић Д. Српско друштво 1903–1914. // Марксистичка мисао. Београд, 1985. Бр. 4. С. 126.
163 Екмечић М. Стварање Југославије… Књ. 2. С. 67.
164 См.: Ђорђевић Ж. Земљишни минимум и земљишни максимум као ограничења развоја Србије у ново доба // Србија у модернизацијским процесима XIX–XX вв. С. 113–121.
