Коллектив авторов - Югославия в XX веке. Очерки политической истории
12 Јовановић С. Влада Александра Обреновића. Књ. 2. С. 365.
13 Младеновић Б. Српске династије у мемоарима пуковника Павла Блажарића… С. 368.
14 Архив Српске академије наука и уметности (далее – АСАНУ). Бр. 9327. Свеска XVI (2). Дневник Милана Милићевића (запись от 6 и 7 июля 1900 г.).
15 Там же… Подробнее о реакции Милана Обреновича на помолвку сына см. Крестић П. Кнез и краљ Милан у мемоаристици // Историјски часопис. Београд, 2007. Књ. LIV. С. 207–208.
16 Архив внешней политики Российской империи (далее – АВПРИ). Ф. Политархив. Д. 2861 (1900 г.). Л. 85 (П.Б. Мансуров – В.Н. Ламздорфу. Белград, 15/28 августа 1900 г.).
17 Там же. Л. 10 об. – 11 (П.Б. Мансуров – В.Н. Ламздорфу. Белград, 6 июля 1900 г.).
18 Там же. Л. 34 (П.Б. Мансуров – В.Н. Ламздорфу. Белград, 13/25 июля 1900 г.).
19 Там же. Л. 46 (В.Н. Ламздорф – П.Б. Мансурову. Петербург, 16 июля 1900 г.).
2 °Charykow N. Glimpses of High Politics. Through War & Peace. 1855–1929. London, 1931. P. 232.
21 Поповић Н. Србија и царска Русија. Београд, 2007. С. 45.
22 Столић А. Краљица Драга Обреновић. Београд, 2009. С. 155–166.
23 Архив Србиjе (далее – АС). Фонд Стоjана Новаковића. Бр. 1245 (М. Вуjић – С. Новаковићу. Београд, 20. октобра 1901.). См. также: Војводић М. Петроградске године Стојана Новаковића (1900–1905). Београд, 2009. С. 25–26; Столић А. Краљица Драга Обреновић.С. 173–174.
24 АС. Фонд Стојана Новаковића. Бр. 172 (С. Новаковић – Александру Обреновићу. Петроград, 12. новембра 1901.).
25 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 492. Ч. III (1901 г.). Л. 131 об. (Н.В. Чарыков – В.Н. Ламздорфу. Белград, 21 ноября 1901 г.).
26 Там же. Д. 495. Ч. II (1902 г.). Л. 51 (В.Н. Ламздорф – Н.В. Чарыкову. Петербург, 13 июня 1902 г.).
27 Там же. Л. 161 (В.Н. Ламздорф – Н.В. Чарыкову. Петербург, 4 сентября 1902 г.).
28 Там же. Ф. Канцелярия. Д. 13 (1902 г.) Л. 397 (В.Н. Ламздорф – Н.В. Чарыкову. Петербург, 24 сентября 1902 г.).
29 См.: Столић А. Краљица Драга Обреновић. С. 175; Казимировић В. Црна рука. Крагујевац, 1997. С. 146.
30 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 2861 (1900 г.). Л. 2.
31 Там же. Д. 492. Ч. III. Л. 11–12 об. (Б.Н. Евреинов – В.Н. Ламздорфу. Белград, 17 сентября 1901 г.).
32 Столић А. Краљица Драга Обреновић. С. 172–173.
33 Витте С.Ю. Воспоминания. Таллинн; М., 1994. Т. 2. С. 254.
34 См.: Ламздорф В.Н. Дневник. 1894–1896. М., 1991. С. 37, 39, 45 (записи от 3, 6 и 20 февраля 1894 г.).
35 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 496 (1902 г.). Л. 248 об. – 249 (Н.В. Чарыков – В.Н. Ламздорфу. Белград, 5 ноября 1902 г.).
36 См.: Војводић М. Србија у међународним односима крајем XIX и почетком XX века. Београд, 1988. С. 455–457.
37 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 499 (1903 г.). Л. 101 об.
38 РОМС. Заоставштина Милана Јовановића-Стојимировића. Бр. М.13.426. «Казивања Боре-Буки Јовановића о 29. мају 1903.».
39 См.: Шемякин А.Л. Убиение генерала Павловича. Как в Белграде расстреливали георгиевского кавалера // Родина. 2007. № 9. С. 67.
40 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 500. Ч. I (1903 г.). Л. 337.
41 Там же. Л. 367.
42 Семиз Д. Један руски савремени докуменат о 29. маја // Нова Европа. Књ. XVI. Бр. 7. 11 октобра 1927. С. 228; Вишняков Я.В. «Котел с расплавленным металлом». К чему привел сербов Майский переворот 1903 г. // Родина. 2003. № 10. С. 82.
43 Дневник генерала А.Н. Куропаткина. М., 2010. С. 93 (запись от 25 декабря 1902 г.).
44 Российский Государственный военно-исторический архив. Ф. 400. Оп. 4. Д. 313. Л. 30 (И.Н. Сысоев – В.П. Целебровскому. Белград, 4 июня 1903 г.).
45 См.: Екмечић М. Аустро-Угарска обавештајна служба и Мајски преврат // Историјски часопис. Београд, 1985. Књ. XXXII. С. 141–168.
46 Казимировић В. Црна рука. С. 15–16.
47 См.: Један новинар (С. Протић). Политичка размишљања из историје наших дана // Дело. Београд, 1894.
48 Пироћанац М. Белешке / приред. С. Рајић. Београд, 2004. С. 292.
49 Поповић М. Борбе за парламентарни режим у Србији. Београд, 1939. С. 89; Чубриловић В. Историја политичке мисли у Србији XIX века. Београд, 1982. С. 282–283; Историја Српског народа. Београд. 1983. Књ. 6. Т. 1. С. 92; Екмечић М. Стварање Југославије. Београд. 1989. Књ. 2. С. 546; Живојиновић Д. Краљ Петар I Карађорђевић. Београд, 1990. Књ. 2. С. 115; Протић М. Радикали у Србији. Идеје и покрет (1881–1903). Београд, 1990. С. 17; Исти. Успон и пад српске идеје. Београд, 1995. С. 27; Исти. The Serbian Radical Movement 1881–1903. A Historical Aspect // Balcanica. Vol. XXXVI. Belgrade, 2006. P. 131, и др… Схожие оценки популярны и в мировой литературе. См., например: Dragnich A. Serbia, Nikola Pasic and Yugoslavia. Rutgers University Press. New Branswick, New Jersey, 1974. P. 70; Балканы в конце XIX – начале XX века. Очерки становления национальных государств и политической структуры в Юго-Восточной Европе. М., 1991. С. 20–22; The Serbs and their Leaders in the Twentienth Century. Ashgate Publishing Limited. Aldershot, Brookfi eld, 1997. P. 2; Павловић С. Србија. Историја иза имена. Београд, 2004 (перевод с английского оригинала). С. 98, и др.
50 Протић М. Српске политичке странке после уједињења (1918–1919) // Србија на крају Првог светског рата. Београд, 1990. С. 137… Весьма близкое мнение содержится и в: Dragnich A. The Development of Parlamentary Government in Serbia. New York, 1978. P. 106.
51 См.: Батаковић Д. Успомене Панте Драшкића у српској мемоарској литератури // Драшкић П. Мемоари / приред. Д. Батаковић. Београд, 1990. С. 19; Љушић Р. Милан Обреновић // Љушић Р. Србија 19. века. Изабрани радови. Београд, 1994. С. 142; Нова историја Српског народа. Београд; Лозана, 2000, и др.
52 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война // Русские о Сербии и сербах. СПб., 2006. С. 526.
53 Погодин А.Л. Славянский мир. Политическое и экономическое положение славянских народов перед войной 1914 г. М., 1915. С. 337.
54 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война… С. 510.
55 Мале А. Дневник са српског двора. 1892–1894 / прев. и приред. Љ. Мирковић. Београд, 1999. С. 204.
56 Дарам М. Кроз српске земље (1900–1903) / прев. и погов. написао В. Милановић. Београд, 1997. С. 140.
57 Тодоровић П. Крвава година / приред. Л. Перовић. Београд, 1991. С. 90.
58 См.: Протић М. Српске политичке странке после уједињења (1918–1919)… С. 137; Нова историја Српског народа. С. 188, и др.
59 Љушић Р. Политичке генерације у Србији // Српске политичке генерације. 1788–1918. Београд, 1998. С. 9–35; Столић А. Страначка генерација 1878–1903 // Там же. С. 105–113.
60 Stokes G. Politics as Development. The Emergence of Political Parties in Nineteenth-Century Serbia. Durham; London, 1990. P. 201.
61 См.: Јовановић С. Влада Милана Обреновића. Београд, 1926. Књ.1. С. 25: Протић М. Успон и пад српске идеје. С. 109; Вебер А. Идеи к проблемам социологии государства и культуры // Вебер А. Избранное: кризис европейской культуры. М., 1999. С. 86–89.
62 Stokes G. Politics as Development… P. 297; Согрин В.В., Патрушев А.И., Токарева Е.С., Фадеева Т.М. Либерализм Запада. XVII–XX века. М., 1995. С. 66.
63 АС. Фонд Стојана Новаковића. Бр. 548. Л. 1.
64 О реформаторской деятельности напредняков подробнее см.: Petrovich M.B. A History of Modern Serbia. 1804–1918. New York; London, 1976. Vol. 2. P. 416; Трифуновић М. Историја
Радикалне странке (Oд постанка до 1903.). Београд, 1995. С. 84; Батаковић Д. Србија на Западу: о француским утицајима на политички развој модерне Србије // Сусрет или сукоб цивилизација на Балкану. Београд, 1998. С. 317; Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији. 1903–1914. Београд, 1998. С. 59; Шемякин А.Л. Сербия на переломе. Обретение независимости и проблема модернизации (1880-е годы) // Славянские народы: общность истории и культуры. К 70-летию члена-корреспондента РАН В.К. Волкова. М., 2000. С. 228–255; Перовић Л. Милан Пироћанац – западњак у Србији 19. века // Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века. Београд, 2003. Књ. 3. Улога елита. С. 11–72.
65 Овсяный Н.Р. Сербия и сербы. СПб., 1898. С. 90.
66 Лавелэ Э. де. Балканский полуостров. М., 1889. Ч. 1. С. 204.
67 Павловић С. Србија. Историја иза имена. С. 86.
68 Подробнее об этом см.: Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Београд, 1995. Књ. 3. С. 10; Шемјакин А.Л. Либерална идеја и традиција: унутрашња борба у Србији у првој деценији независности // Српска политичка мисао. 1997. Бр. 1–2; Деспотовић Љ. Српска политичка модерна. Србија у процесима политичке модернизације 19. века. Нови-Сад, 2003. С. 193.
69 См.: Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Књ. 3; Шемякин А.Л. Никола Пашич и русские социалисты в Цюрихе (1868–1872) // Токови историје. Београд, 1997. Бр. 1–2; Трговчевић Љ. Планирана елита. Београд, 2003.
70 Об идеологии Радикальной партии подробнее см.: Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Књ. 3; Поповић-Обрадовић О. О идеолошком профилу радикала 1903–1914. // Токови историје. 1994. Београд, 1995. Бр. 1–2. С. 59–76; Мијатовић Б. Основни погледи напредњака и радикала током 80-их година XIX века // Српска политичка мисао. 1996. Бр. 1–4. С. 241–259; Шемякин А.Л. Идеология Николы Пашича. Формирование и эволюция (1868–1891). М., 1998; Мишкова Д. Сърбският радикализъм през XIX в.: страници от историята на балканския популизъм // Токови историје. Београд, 1999. Бр. 1–4. С. 36–68; Деспотовић Љ. Српска политичка модерна…; Стојановић Д. Србија и демократија. 1903–1914. Београд, 2003.
71 АСАНУ. Пашићеве хартије. Бр. 14615–1–27.
72 См.: Дюверже М. Политические партии. М., 2000. С. 116–122.
73 Шемякин А.Л. Идеология Николы Пашича. Формирование и эволюция (1868–1891). С. 165–167.
74 Јанковић Д. Рађање парламентарне демократије. Политичке странке у Србији XIX века. Београд, 1997. С. 428.
75 Медушевский А.Н. Проблемы современной демократии // Острогорский М.Я. Демократия и политические партии. М., 1997. С. 11.
76 Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Књ. 3. С. 120.
77 Тодоровић П. Огледало. Знаке из прошлости / приред. Л. Перовић. Београд, 1997. С. 206.
78 Подробнее о функционировании «радикального режима» в 1889–1892 гг. см.: Шемякин А.Л. Обреченная конституция: сербский Устав 1888 г. // Новая и новейшая история. 2002. № 4. С. 64–81.
